http://www.limesplus.rs/ hesperia facebook
DOGAĐAJI
EDUKACIJA
BIBLIOTEKA
E-KNJIŽARA
KONTAKT
O NAMA
IN HOUSE SEMINARI
OTVORENI SEMINARI
Sa seminara održanog 23.06.2016.
PUT DO ZADOVOLJNOG KUPCA

Na instruktivnom seminaru Put do zadovoljnog kupca koji smo održali 23. juna, predavač Nikola Lukić, autor knjige „Penjanje uz liticu” i konsultant sa višegodišnjim međunarodnim iskustvom, predstavio je učesnicima seminara sve faze prodajnog ciklusa, od samog početka – istraživanja tržišta, preko kreiranja marketinške i prodajne argumentacije, pristupanja potencijalnom kupcu, vođenja sastanka, prodajnih tehnika, do dobijanja prve porudžbine i praćenja prodajnih aktivnosti.


Seminar Put do zadovoljnog kupca organizujemo i kao in-house seminar, za više informacija obratite nam se telefonom ili mejlom.
Poslovne strategije za kontrolu rizika

POSLOVNE STRATEGIJE ZA KONTROLU RIZIKA (1)

Podsetnik za menadžera

Rani znaci uvek prethode iznenađenjima. Problem je u tome što se oni ignorišu gotovo isto toliko koliko se i prepoznaju.

Mnoga istraživanja pokazuju nam da tamo gde se realnost i ubeđenja nađu i koliziji, najčešće ubeđenja pobeđuju. Ovo je rizik koji se naziva slepa tačka i to je za svakog planera rizik najozbiljnije vrste [...]

Napadi iznenađenja

Iznenađenje igra značajnu ulogu u procesu odlučivanja. U vojnoj istoriji, na primer, napadi iznenađenja gotovo uvek bi se pokazali uspešnim, van svih očekivanja. Od Perl Harbura do savezničkog iskrcavanja u Normandiju na Dan D, od ofanzive Barbarosa (Hitlerova invazija na Sovjetski Savez 1941. godine) pa sve do napada islamskih terorista na Njujork i Vašington 11. septembra, iznenađenje je omogućavalo napadačima da ostvare daleko razornije rezultate nego što bi se moglo očekivati na osnovu procene početnih ,,objektivnih" prednosti, uzimajući u obzir relativnu snagu suprotstavljenih strana, defanzivnih mera itd.
U biznisu je iznenađenje isto toliko razorno. Propust Džeka Velča da predvidi odlučan otpor koji su evropski zakonodavci pružili, u nameri da zaustave njegove planove da preuzme Honeywell, rezultovao je značajnim gubitkom novca i prestiža koji su imali General Electric i sam Džek Velč, a koji su dotad bili smatrani nepogrešivim [...]
Ignorisanje znakova rizika je suštinski problem s kojim se suočavaju svi oni koji planiraju budućnost, bez obzira da li su u vladi ili u biznisu. Bez razlike, ljudi koji su ba vrhu piramide, oni koji moraju da prihvate ili odvace dokaze o pojavljivanju rizika, upravo su oni koji su najranjiviji na pojavu takvog neuspeha [...]

POSLOVNE STRATEGIJE ZA KONTROLU RIZIKA (2)

Rangiranje rizika po prioritetu

Rano identifikovanje promena je preduslov za procenu nivoa rizika. Ali, kakve promene? Razumljivo je da svaka promena u okruženju ne nosi iste potencijalne kosekvence za poslovanje kompanije. Određivanje najgoreg rizika je konceptualno zasnovano na verovatnoći konkretnog ishoda gubitka, odnosno onoga što je znano kao očekivani gubitak.
Gore navedeno predstavlja standardni koncept koji se koristi u ekonomskoj teoriji za izračunavanje događaja sa poznatim ili ocenjenim verovatnoćama u svetu u kojem vlada neizvesnost. Međutim, prevođenje ovoga u realni svet, s kojim su suočeni analitičari strategijskog rizika, daleko je od jednostavnog. U stvarnom životu, izračunavanje verovatnoće strategijske promene u tržišnim uslovima, u najboljem slučaju, jeste teško. Pripisivanje verovatnoće događajima vrlo često je hipotetička vežba, budući da su događaji uvek jedinstveni i da nem nije dostupna nikakva istorija u pogledu bilo kakve vrste distribucije verovarnoća. Uobičajen pristup koristi subjektivnu skalu (recimo, skala od 1–5, gde je 5 najviša verovatnoća) ili trostepenu skalu (niska, srednja i visoka verovatnoća), koju primenjuju eksperti ili panel eksperata (tzv Delfi metod). Ovi metodi su jednako dobro (ili jednako loši) kao i sofisticiraniji metodi koje su često smućkali konsultatni ili akademici.
Procena štete je direktnija. Logički gledano, na očekivanu finansijsku štetu uticaće jaz između postojeće strategije i očekivanog razvoja tržišta. Što je taj jaz veći, veći će biti potencijalni gubitak. Na primer, jedna kompanija je usvojila strategiju zasnovanu na prodaji na jednom mestu, nudeći kupcima širok spektar proizvoda za zadovoljenje mnoštva potreba. Takva strategija se zasnivala na pretpostavvci da kupci cene pogodnosti kupovine na jednom mestu, čak i ako cene ne bi bile najniže. Analitičari intelidžensa u kompaniji predvideli su promenu na tržištu povezanu sa ulaskom novih potrošača. Jaz između gore naveden proizvodne strategije i ovog očekivanog scenarija promena na tržištu, zavisio je od pravog karaktera novih potrošača. Gornja strategija bi bila snažna, odnosno ona bi izdržala ovu očekivanu promenu u miksu kupaca, sve dorle dok je dovoljan borj novih kupaca davao prioritet pogodnosti u odnosnu na nižu cenu, kao rezultat stvarnih ili uočenih troškova kupovine. U tom konkretnom slučaju, jaz između strategije i novih tržišnih uslova bio bi relativno mali. Međutim, pojava potrošača koji su svesni troškova, koji teže da kupuju preko interneta (zbog nižih troškova kupovine) rezultovaće ynačajnim jazom između strategije kompanije i novih tržišnih uslova.

Iz knjige Rano upozoravanje autora Bena Gilada

VRUCE TEME

PREPORUKE DENISA VILKOKSA, POZNATOG PR STRUČNJAKA, SRPSKIM PREDUZEĆIMA

Koje su prednosti novih medija i kako ih koristiti za brendiranje?


Profesor Vilkoks je naglasio da kompanije i brendovi u novoj realnosti imaju priliku da direktno komuniciraju sa svojim tržištem putem novih medija i društvenih mreža premošćavajući tako ograničenja tradicionalnih medija. Od svih društvenih medija čiji broj iz dana u dan raste, Tviter se izdvojio kao najbolji alat za povezivanje i širenje sadržaja i upravo je Tviter zabeležio najveći rast u prethodne dve godine – u 2010. godini postovano je 50 miliona tvitova dnevno dok se u 2012. godini taj broj popeo na 340 miliona. Kompanije danas sebi ne smeju da dozvole odsustvo sa nekih od glavnih društvenih mreža  – Facebook, Twitter, LinkedIn, YouTube, Google+, Pinterest (poželjno je da kompanije paralelno razvijaju profil na svim najvažnijim društvenim mrežama). Profesor Vilkoks je naveo podatak da skoro 80% kompanija aktivno na svom Tviter računu odgovara na tvitove i @ pominjanja, 85% odgovara na pitanja i primedbe putem drštvenih mreža ali samo 55% aktivno učestvuju u onlajn komunikaciji s potrošačima.

Pored aktuelnih, i u Srbiji prisutnih tema o prirodi i značaju društvene odgovornosti korporacija, kao i o reputaciji zemlje i njenom brendiranju, za učesnike je od najvećeg značaja bila mogućnost razmene mišljenja sa velikim znancem o poimanju organizacija kao medijskih kompanija, te potrebi razvoja strategija politike digitalnih komunikacija. Kako koordinisati odnose s javnošću koji su kanalisani preko plaćenih medija, preko sopstvenih, kreiranih medija, te kroz  tzv. "zarađene" medije, i kako ovaj upravljački zadatak artikulisati na nivou menadžmenta kompanija? Digitalni mediji zahtevaju poseban angažman i promptna reagovanja. Istovremeno, oni su diferencirani po svom karakteru i dometu, a neprestano smo svedoci formiranja i novih socijalnih mreža koje u kratkom periodu zadobijaju veliki značaj. Sa tradicionalnih medija se sve više prelazi na korišćenje prednosti interneta kao alata za promovisanje kompanija.

 

Broj poseta: 15857640
© 2009 Hesperiaedu / design by Hesperiaedu
Izdavaci    Vrtovi vizije    Bussiness Excellence Show